Планирање газдовање шумама

Планирање газдовања шумама представља шумарску дисциплину, односно скуп усaглашених активности, који се извршавају уз примену одређене методологије за прикупљање и обраду података, а у сврху израде планова газдовања шумама (план развоја шумске области, основа газдовања шумама и програм газдовања шумама за шуме сопственика – физичких лица).

Основна јединица планирања је газдинска јединица, за коју се израђује основа газдовања шумама, која представља основни плански документ у шумарству. Просечна величина газдинске јединице је између 2.000 – 3.000 ha (максимално до 5.000 ha) у зависности од распрострањења шума и шумског земљишта и услова газдовања шумама. Газдинска јединица се дели на сливове, сливови на одељења и одељења на одсеке или састојине.

У оквиру Јавног предузеће за газдовање шумама „Србијашуме“ налази се 346 газдинских јединица, просечне величине 2.574 ha. За сваку газдинску јединицу постоји важећа основа газдовања шумама са роком важности од 10 година. На нивоу Предузећа у просеку се годишње изради 34-35 нових основа газдовања шумама, што подразумева издвајање и премер састојина на око 80.000 – 90.000 ha.


Изводи из Основа газдовања шумама