Надзорни одбор

Надзорни одбор ЈП „Србијашуме“ има пет чланова.

Председник

Милош Срећковић, дипл. правник

Рођен је 6. јуна 1982. године у Крагујевцу. Дипломирао је на Правном факултету у Новом Саду, смер Унутрашњи послови.

Војску је служио у Гарди војске Србије, а од 2009. се активно бави адвокатуром.

Три пута га је Народна скупштина Републике Србије бирала за стални састав Републичке изборне комисије у чијем саставу се и данас налази.

Влада Републике Србије га 2013. године именује за председника Управног одбора ЈП „Србијашуме“, након чега постаје председник Надзорног одбора предузећа, и ту функцију обавља и данас.

Живи и ради у Новом Саду. У сталном је радном односу у адвокатској канцеларији Срећковић.

 

Члан

Др Бранко Стајић, дипл. инж.шум.

Др Бранко Стајић је рођен 04.09.1968. године у Лозници. Основну и средњу школу (занимање – контролор за заштиту животне средине) завршио је у Малом Зворнику. Студије на Шумарском факултету у Београду завршио је 1994. год. Од 1996. године је запослен на Шумарском факултету у Београду. Данас је у звању ванредног професора.

Магистрирао је 2003. године, а докторирао 2011. године на Шумарском факултету  у Београду. Поверена му је настава на сва три нивоа студија на Шумарском факултету у Београду, на модулу Планирање газдовања шумама.

У току школске 1999-2000. године боравио је годину дана на специјализацији у  Freiburgu (S.R. Nemačka). У периоду од 01.02–01.03.2004.  и 01.02.–01.03.2005. године боравио је на специјалистичком усавршавању на Биотехничком факултету у Љубљани, одсек Шумарство и обновљиви шумски ресурси. Као стипендиста Аустријског савезног министарства за образовање, науку и културу боравио је месец дана (јун 2005. године) на БОКУ универзитету, на Институту (катедри) за раст шума у Бечу.

У октобру 2019. године одржао је позивно предавање на Мендел универзитету, на Факултету за шумарство и дрвну технологију у Брну, Чешка република, са темом “Forest growth and Silviculture – connectedness, significance and experiences from Serbia“.

Др Бранко Стајић је члан више секција у оквиру IUFRO – Интернационалне уније шумарских истраживачких организација и међународних удружења TreeRings Society и Asociation for Tree Ring Research.

Руководилац је Лабораторије за истраживање прираста и биомониторинг на Шумарском факултету у Београду. Тренутно је на позицији председника Савета Шумарског факултета и заменика шефа катедре Планирање газдовања шумама.

У периоду октобар 2012-фебруар 2014 био је Управник Центра за наставно-научне објекте Шумарског факултета Универзитета у Београду, под чијом ингеренцијом су две наставне базе, у Дебелом лугу (Мајданпек) и на Гочу.

Др Стајић је објавио више од 100 библиографских стручно-научних публикација. Један од аутора рукописа „Раст и производност шума – практикум“ и монографије “Шуме, дрвенасте врсте и стабла изузетних димензија на подручју Националног парка Ђердап“. Аутор је извештаја “Енергетски засади брзорастућих врста дрвећа у Србији: продукција биомасе, легислатива, тржиште и утицаји на животну средину – потенцијали и ограничења“, урађеног за потребе UNDP (Уједињених нација, Програма за развој) итд.

Био је члан тима истраживача у оквиру пројеката Министарства науке Републике Србије: “Производња дрвета за задовољење нарастајућих потреба тржишта-високе букове шуме“ (2002-2005), “Типови шума Ђердапа“ (2002-2005), “Унапређење производње дрвних сортимената у изданачким храстовим шумама“ (2005-2007), “Основне еколошке и структурно производне карактеристике типова шума Ђердапа и НП Тара“ (2005-2007), “Биоеколошке карактеристике шумских екосистема у националним парковима Копаоник и Тара у односу на принцип одрживог газдовања“ (2008 – 2011), “Технологија производње и садње наменског садног материјала у пошумљавању деградираних терена“ (2008-2011), “Истраживање климатских промена на животну средину: праћење утицаја, адаптација и ублажавање“ (2011-), “Шумски засади у функцији повећања пошумљености Србије“ (2011-)

Такође, учествовао је као члан тима истраживача у оквиру пројеката Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде (“Мултидисциплинарна истраживања актуелне градације губара“ (2005), „Продукционе основе газдовања састојинама букве у Републици Србији“ (2008-2009), “Продукционе основе газдовања састојинама храста китњака“ (2010-2011), “Продукционе основе газдовања састојинама храста китњака – фаза 2″ (2012-2013).

Био је руководилац тима истраживача следећих пројеката у оквиру Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде: “Израда модела раста храста китњака у циљу дефинисања мера за повећање нивоа продукције китњакових састојина“ (2012-2013), “Израда нормала за пребирне шуме и утврђивање нормалног стања за високе једнодобне састојине букве у Србији (израда таблица приноса и прираста)“ (2013-2015), “Програм активности за подршку реализацији пројекта Имплементација иновативног планирања газдовања шумама уз поштовање економских, еколошких и социјалних аспеката у Србији“ (2016/2017) и “Производно диференцирање станишта букве на бази моделовања висинског раста стабала (израда станишних индекса): Пилот подручје ГЈ Источна Борања“ (2018/2019).

Поред тога, као члан или руководилац тима, учествовао је у реализацији више пројеката у оквиру сарадње са привредом. Као члан тима учествовао је у пројектима: “Израда модела оптималног стања састојина храста китњака на подручју Националног парка „Ђердап“ (2001-2002), “Мониторинг деловања егзогених и ендогених фактора на раст и виталност стабала и шумских састојина у Националном парку Ђердап“, (2001-2002), Техноекономске анализа могућности коришћења дрвне биомасе са простора експлоатације површинских копова РБ Колубара у топлотне сврхе.“. Као руководилац, у оквиру сарадње са привредом реализовао је следеће пројекте: “Оптимална изграђеност састојина букве НП Ђердап“ (2017), “Постављање дугорочних сталних огледних површина за истраживање прираста у буковим шумама у функцији дознаке и постојећих сазнања узгајивача у ЈП Србијашуме- Фаза 1“ (2018) итд.

Учествовао је у више међунардних и билетаралних пројеката (Forest sector program – founded by Norwegian Ministry of foreign affars (2005-2006), Ensuring sustainability of forests and livelihoods through improved governance and control of illegal logging for economies in transition – World Bank and Savcor Indufor Oy (2005), FP6 Project: CForSEE: Multifunctional Management of Coppice Forests (2007-2008), The World Bank project: „Developing and Implementing National Action Plans to Improve Forest Governance and Control of Illegal Logging in ECA Countries“ (2008), билатерални пројекат “Monitoring strukture i rasta lužnjakovih sastojina na trajnim oglednim površinama u Slavoniji i Sremu  (2008-2010), ’’Wood Energy for Sustainable Rural Development – UNDP, FAO (2009-2011), Implementation of an innovative forest management planning considering economic, ecological and social aspects in Serbia  (2015-2017) итд.

Радио је као Национални консултант за Светску банку и FAO (Food and Agriculture Organization of the United Nations).

Ожењен је и отац двоје деце.

 

Члан

Маријана Јовановић Лазић, дипл. инж. шум.

Рођена је 5. марта 1982.године у Крушевцу. Завршила је гимназију у Крушевцу, друштвено-језички смер.  Дипломирала је на Шумарском факултету у Београду – Одсек за шумарство.

Стекла је радно искуство у ЈП „Србијашуме“, ШГ „Расина“, „БГМ ТИМ“ Александровац, на пословима гајења шума.

Сарађивала је са Еколошким покретом „Бела Бреза“ из Крушевца и Фабриком воде у Мајдеву – ЈКП „Водовод-Крушевац“ на тему „Хидрографске одлике слива реке Расине и квалитет воде“.

 

Члан

Мехо Омеровић, дипл. политиколог
Рођен је 1959. године, у Горажду – Босна и Херцеговина. Дипломирао је 1983. године и стекао звање дипломираног политиколога. Од 1985. до 1990. године ради у Председништву ЦК СКЈ, а од 1990. до 1992. у Грмечу. Од 1992. до 1993. године је запослен у БМС Холдингу, од 1993. до 2001. у Металс трејду, а од 2001. године до данас запослен је у Народној скупштини Републике Србије. Од 2000. до 2006. године је на функцији председника ЈКП Паркинг сервис, а од 2002. до 2004. године био је члан УО Југословенског речног бродарства. Као одборник у Скупштини Града Београда је радио од 2000. до 2004. године, а од 2001. године до данас је на фунцији у Народној скупштини Републике Србије. Као председник Одбора Скупштине Србије за међународне односе радио је од 2000. до 2003. године, а као председник Одбора Скупштине Србије за рад, борачка и социјална питања од 2006. до 2012. године. Од 2008. године до 2012. био је члан Одбора Скупштине Србије за одбрану и безбедност, а од 2008. до данас је члан сталне делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини ОЕБС. Од 2010. је члан Парламентарног форума држава западног Балкана за надзор над службама безбедности и председник Парламентарне групе пријатеља са Индонезијом. Од 2011. године је члан геј стрејт алијансе и Парламентарне комисије за контролу извршења кривичних санкција. Од 2012. године је члан Комисије Владе Републике Србије за рехабилитационо обештећење, члан Одбора Скупштине Србије за контролу служби безбедности и председник Комисије Скупштине за људска и мањинска права и равноправност полова. Од 2013. године је на функцији председника УО ЈП „Пошта Србија“ и члан НО ЈП „Завод за уџбенике“. Од 2015. године је члан НО ЈП „Србијашуме“. Један је од оснивача Социјалдемократије 1997. године. Био је у Организационом тиму од формирања Савеза за промене, после ДОС. Члан је Председништва Социјалдемократије. Од 2006. године је члан, а од 2007. потпредседник Санџачке демократске партије. Од 2009. године је члан Председништва Социјалдемократске партије Србије.

 

Члан

Тихомир Мурић, спец. инж. шум.

Рођен 21. октобра 1967. године  у  Ужицу. Дипломирао је на Шумарском факултету Универзитета у Београду, одсек прераде дрвета.

Основну и Средњу грађевинску школу завршио у Ужицу.

На Шумарском факултету Универзитета у Београду, завршио је специјалистичке студије из области маркетинга и трговине дрветом.

Обављао је послове извршног директора Сектора за комерцијалне послове у период од 2008-2018. године.

Сада  обавља послове помоћника директора Предузећа.