Надзорни одбор

Надзорни одбор ЈП „Србијашуме“ има пет чланова.

Председник

Милош Срећковић, дипл. правник

Рођен је 6. јуна 1982. године у Крагујевцу. Дипломирао је на Правном факултету у Новом Саду, смер Унутрашњи послови.

Војску је служио у Гарди војске Србије, а од 2009. се активно бави адвокатуром.

Три пута га је Народна скупштина Републике Србије бирала за стални састав Републичке изборне комисије у чијем саставу се и данас налази.

Влада Републике Србије га 2013. године именује за председника Управног одбора ЈП „Србијашуме“, након чега постаје председник Надзорног одбора предузећа, и ту функцију обавља и данас.

Живи и ради у Новом Саду. У сталном је радном односу у адвокатској канцеларији Срећковић.

 

Члан

Проф. др Милан Медаревић, дипл. инж. шум.

Др Милан Медаревић, редовни професор Универзитета у Београду, Шумарског факултета, рођен је 14.05. 1951. године у Дрвару, БиХ. На Шумарском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1975. године, магистрирао 1983. године и докторску дисертацију одбранио 1992. године. Од 1976. до 1979. године био је запослен у Институту за шумарство у Београду. Од краја 1979. године до данас запослен је на Шумарском факултету, где је 2003. године изабран у звање редовног професора. Године 1985. боравио је на студијском боравку у Минхену (СР Немачка), а 1989. год. у Зволену (тадашња Чехословачка). Област његовог истраживања је везана за планирање газдовања шумама, типологију (екологију) шума, инвентуру шума, угроженост шума, просторно планирање, као и заштиту животне средине шумовитошћу и шумом. Декан је Шумарског факултета Универзитета у Београду у другом мандату (2009-2015). Пре тoгa, био je председник Синдиката Шумарског факултета (1998-2000), шeф Кaтeдрe зa планирање газдовања шумама (2000-2004) и продекан за наставу (2006-2009). У периоду од 1994. до данас (са прекидом од две године), на основу споразума о међуфакултетској сарадњи (шумарских факултета у Београду и Бања Луци), ангажован је на извођењу наставе из предмета Уређивање шума на Шумарском факултету у Бањалуци. Последњих 6 година држи предавања по позиву на мастер студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

У свом досадашњем раду проф. др Милан Медаревић објавио је два (2) поглавља у књизи међународног значаја (М14); један (1) рад у врхунском међународном часопису (М21), један рад у истакнутом међународном часопису (М22) и једанаест (11) радова у међународним часописима (М23). На међународним скуповима учествовао је са три (3) предавања по позиву, која су одштампана у целини (М31), двадесет шест (26) саопштења која су одштампана у целини (М33) и четрнаест (14) саопштења која су штампана у изводу (М34). Аутор је једне (1) истакнуте монографије националног значаја (М41) и две (2) монографије националног значаја (М42). Аутор је двадесет осам (28) поглавља у књигама категорије М42 или радова у тематским зборницима националног значаја (М45) и једне (1) карте у научној публикацији националног значаја (М46). У водећем часопису националног значаја (М51) објавио је двадесет осам (28) радова, двадесет три (23) рада у часописима националног значаја (М52) и један (1) рад у научном часопису (М53). На националним скуповима учествовао је са деветнаест (19) сопштења, која су одштампана у целини (М63) и шест (6) саопштења, која су одштампана у изводу (М64). Аутор је три (3) техничка решења из категорије М85.

Руководио је израдом већег броја оперативних и стратешких планова у шумарству у сарадњи са привредом. Био је коруководилац националног пројекта инвентуре шума, који је реализован уз донацију Норвешке владе и у сарадњи Шумарског факултета Универзитета у Београду са Норвешком шумарском групом (2004-2008). У последњих 20 година руководио je пројектима технолошког развоја који се у континуитету реализују на Шумарском факултету Универзитета у Београду. Од 1997. године има стaтус националног коресподента у пројекту TBFRA-FAO, који се односи на оцену стања шума на регионалном и глобалном нивоу (од 2007. године). За потребе привреде извео је 185 главних и 17 техничких пројеката, при чему је руководио изградњом једног привредног објекта. Учествовао је као члан радног тима на изради Просторног плана Србије 1996. и 2010. године, као и у изради Стратегије просторног развоја Србије 2009. године.

Награде: За магистарску тезу нагређен је Октобарском наградом града Београда.

Током свог рада на Шумарском факултету оформио је нове предмете: Планирање управљања заштићеним подручјима, Еколошке основе планирања газдовања шумама, Просторна анализа у планирању газдовања шумама, Стратешко планирање у шумарству. Учествовао је у акредитацији мастер студија на енглеском језику из шумарске политике и економике са партнерима из Финске, БиХ, Македоније, Албаније и Хрватске. Био је ментор при изради 12 докторских дисертација, 19 магистраских радова, 18 мастер радова и 320 дипломских радова. Учествовао је у реализацији 7 међународних пројеката, од којих је био руководилац 3 пројекта. На националном нивоу учествовао је у реализацији 24 пројекта, од којих је био руководилац 8 пројеката и 2 подпројекта.

Научну сарадњу и стручне контакте успоставио је са бројним шумарским факултетима у Европи, као члан удружења Deans and Directors of European Forestry Faculties and Schools (од 2009. године) и члан у UNECE/FAO Team of Specialists on Monitoring Sustainable Forest Management. Био је председник Организационог одбора The International Scientific Congress „FIRST SERBIAN FORESTRY CONGRESS – FUTURE WITH FORESTS“ (2010), члан Организационог одбора International Scientific Conference „FOREST ECOSYSTEMS AND CLIMATE CHANGES“ (2010), члан Организационог одбора International Scientific Conference „FORESTS IN THE FUTURE – SUSTAINABLE USE, RISKS AND CHALLENGES“ (2012) и председавајући 6. Конференције декана шумарских факултета Европе (2014). Члан је Савеза инжењера и техничара Србије, Инжењерске коморе просторних планера, Међународног удружења шумарских инжењера, Надзорног одбора ЈП „Србијашуме“, итд. Био је члан Управног одбора ЈП „Србијашуме“ у периоду од 1997. до 2000. год. Члан је уређивачког одбора часописа „Гласник Шумарског факултета“ Универзитета у Београду, „Радови“ Шумарског факултета Универзитета у Сарајеву, „Гласник Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци“, „SEEFOR“ и часописа „Пољопривреда и шумарство“ Универзитета Црне Горе – Биотехничког факултета. Рецензент је три универзитетска уџбеника. Обавио је рецензију сертификационог процеса ЈП „Србијашуме“, ЈП „Војводинашуме“ и ЈП „Српскешуме“.

 

Члан

Небојша Симић, дипл. инж. шум.
Рођен је 1980. године у Крушевцу. Завршио је средњу Машинско – електротехничку школу у Крушевцу, смер за електротехничара енергетике. Дипломирао је на Шумарском факултету 2008. године у Београду – Одсек за шумарство. Радно искуство стекао је у ЈП „Србијашуме“, ШГ „Расина“ Крушевац и ЈП „Национални парк Копаоник“ на пословима прикупљања теренских података и издвајања састојина за израду основа газдовања шумама. Члан Уније еколога УНЕКО, Регионалног центра „Расина“ у Крушевцу од оснивања 2010. године. Радио је као сарадник на пројекту „Дијалог ЕУ и Србије о примењеној екологији“. Говори енглески језик.

 

Члан

Мехо Омеровић, дипл. политиколог
Рођен је 1959. године, у Горажду – Босна и Херцеговина. Дипломирао је 1983. године и стекао звање дипломираног политиколога. Од 1985. до 1990. године ради у Председништву ЦК СКЈ, а од 1990. до 1992. у Грмечу. Од 1992. до 1993. године је запослен у БМС Холдингу, од 1993. до 2001. у Металс трејду, а од 2001. године до данас запослен је у Народној скупштини Републике Србије. Од 2000. до 2006. године је на функцији председника ЈКП Паркинг сервис, а од 2002. до 2004. године био је члан УО Југословенског речног бродарства. Као одборник у Скупштини Града Београда је радио од 2000. до 2004. године, а од 2001. године до данас је на фунцији у Народној скупштини Републике Србије. Као председник Одбора Скупштине Србије за међународне односе радио је од 2000. до 2003. године, а као председник Одбора Скупштине Србије за рад, борачка и социјална питања од 2006. до 2012. године. Од 2008. године до 2012. био је члан Одбора Скупштине Србије за одбрану и безбедност, а од 2008. до данас је члан сталне делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини ОЕБС. Од 2010. је члан Парламентарног форума држава западног Балкана за надзор над службама безбедности и председник Парламентарне групе пријатеља са Индонезијом. Од 2011. године је члан геј стрејт алијансе и Парламентарне комисије за контролу извршења кривичних санкција. Од 2012. године је члан Комисије Владе Републике Србије за рехабилитационо обештећење, члан Одбора Скупштине Србије за контролу служби безбедности и председник Комисије Скупштине за људска и мањинска права и равноправност полова. Од 2013. године је на функцији председника УО ЈП „Пошта Србија“ и члан НО ЈП „Завод за уџбенике“. Од 2015. године је члан НО ЈП „Србијашуме“. Један је од оснивача Социјалдемократије 1997. године. Био је у Организационом тиму од формирања Савеза за промене, после ДОС. Члан је Председништва Социјалдемократије. Од 2006. године је члан, а од 2007. потпредседник Санџачке демократске партије. Од 2009. године је члан Председништва Социјалдемократске партије Србије.

 

Члан

Тихомир Мурић, спец. инж. шум.