Приватне шуме

Шуме сопственика (приватне шуме) у Републици Србији (на делу територије који покрива ЈП „Србијашуме“) простиру се на 1.223.622 ha. Запремина ових шума износи око 137 милиона m3, а годишњи запремински прираст је око 3,4 милиона m3.

Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме“ у име Републике Србије обавља стручно саветодавне послове у шумама сопственика који се финансирају из Буџета Републике Србије. Овим шумама се газдује на основу Плана развоја шумске области и Програма газдовања шумама.

Јавно предузећу за газдовање шумама „Србијашуме” у складу са Законом о шумама, а према Уговору са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде врши следеће стручно-саветодавне послове у шумама сопственика – физичких лица и то:

  • израда Годишњег плана газдовања шумама сопственика;
  • одабирање, обележавање и евидентирање стабала за сечу (дознака стабала);
  • жигосање посеченог дрвета, издавање пропратнице и вођење евиденције о дрвету стављеном у промет;
  • израда програма подизања нових шума и унапређења стања постојећих шума сопственика;
  • евиденција извршених радова на заштити, гајењу и коришћењу шума по програму;
  • обавештавање надлежних органа о бесправним радњама;
  • премер, обрачун и евиденција бесправно посеченог дрвета;
  • израда плана заштите шума од пожара;
  • израда плана санације оштећених шума од непогода;
  • праћење утицаја биотичких и абиотичких чинилаца на здравствено стање шума.

Сопственик шуме у обавези је да чува своју шуму од противправног заузећа и коришћења. Према Закону о шумама, сопственик шуме јесте физичко, односно правно лице (привредно друштво, задруга, црква и верска заједница, удружење) у чијој се својини налазе шуме.

Сопственик шуме у обавези је да примени мере газдовања шумом утврђене законом, да врши одговарајуће и планиране шумско-узгојне радове којима ће се побољшати стање шуме, повећати прираст и принос, заштитити земљиште од ерозије и повећати општекорисне функције шуме.

Сопственик шуме дужан је да изврши санацију, и то: необраслe површине настале дејством природних непогода (пожар, ветар, снег и слично); површине на којој није успело подмлађивање и пошумљавање; површине на којој је извршено пустошење – бесправна чиста сеча или крчење шума или бесправна сеча ретких врста дрвећа.

Сваки власник необраслих површина (голети, шумског земљишта и слично) може у надлежној Шумској управи огранка Предузећа да поднесе пријаву за пошумљавање необраслих површина, добијањем без накнаде садног материјала шумских врста дрвећа за пролећно и јесење пошумљавање.

Пријава за пошумљавање земљишта у приватној својини подноси се на обрасцу ШС-1, уз обавезу достављања следеће документације, и то:

  • доказ о власништву на земљишту (лист непокретности);
  • писмена сагласност свих сопственика земљишта, ако парцела има више сопственика (сувласника).

После израде Програма подизања нових шума и унапређења стања постојећих шума, Предузеће и сопственик земљишта закључиће уговор (образац ШС-2), којим ће уредити међусобна права и обавезе код извођења ових радова.

Када се стекну услови за извођење радова на пошумљавању, запослени на стручно-саветодавним пословима обавештава сопственика земљишта о времену и месту преузимања садног материјала. Приликом преузимања садног материјала сопственик земљишта потписом одговарајућег акта (изјава) потврђује да је преузео садни материјал (образац ШС-12).

Пошумљавање се може вршити на обрадивом пољопривредном, земљишту (њива, врт, воћњак, виноград и ливада) без обзира на класу земљишта, по претходно прибављеној сагласности надлежног министарства. Пошумљавање се може вршити на шумском и другом необраслом пољопривредном земљишту (пашњак, рибњак, трстик и мочвара) ако се тиме постиже рационалније и економичније коришћење земљишта, што ће се утврдити програмом подизања нових шума.

Сеча шуме може да се врши после одабирања, обележавања и евидентирања стабала за сечу (у даљем тексту: дознака). Планирани обим сече шуме утврђује се на основу стања шуме сопственика, односно у складу са узгојним потребама шуме.

Дознаку у шумама сопственика врши стручно лице огранка Предузећа у чијој је надлежности вршење стручно-саветодавних послова у шумама сопственика. Ревирни инжењер или ревирни техничар за шуме сопственика (у даљем тексту: стручно лице) у подручној шумској управи огранка Предузећа врши дознаку према редоследу поднетих захтева груписаних по распореду и катастарским општинама. О датуму вршења дознаке, подносиоци захтева за дознаку, морају бити обавештени унапред, усмено, писменим обавештењем истакнутим на огласној табли огранка Предузећа или на сваки други примерен начин.

Подношење захтева за дознаку стабала

Сопственик шуме или лице кога сопственик овласти, подноси захтев за дознаку ревирном инжењеру или ревирном техничару за шуме сопственика у шумском газдинству, односно шумској управи огранка Предузећа, на обрасцу ШС-4. Подносилац захтева за дознаку у обавези је да стручном лицу приликом подношења захтева приложи копију листа непокретности при чему доставља на увид оригинал листа непокретности (не старији од три године) и документ којим се идентификује као подносилац захтева.

Уколико се катастарска парцела не води на подносиоца захтева, уз копију листа непокретности са достављањем на увид оригинала листа непокретности (не старијег од три године), прилаже се и документ оверен код јавног бележника (копија правоснажног решења о укњижењу, копија правоснажног решења о наследству или копија одговарајућег уговора), ради утврђивања власништва над шумом на коју се односи захтев за дознаку.

Да би се извршила дознака стабала за сечу, ако непокретност, односно шума и шумско земљиште има више сувласника, потребна је писмена сагласност (изјава) осталих сувласника да се може извршити дознака стабала за сечу. Изјава сувласника којом се сагласио са дознаком стабала за сечу мора да садржи место на којем се врши дознака стабала за сечу, количине дрвне запремине која би била предмет сече и временски период у којем би се извршила дознака стабала за сечу.

Ако се врши дознака стабала у сврху редовне неге и унапређења стања шума, а сеча ће имати карактер претходног приноса (проредне сече), потребна је сагласност сувласника чији делови заједно чине 2/3 или више површине поседа. Ако се врши дознака стабала у сврху обнављања шуме, а сеча ће имати карактер главног приноса (сече обнављања), потребна је сагласност свих сувласника.

Сагласност из става 2. и 3. овог члана мора бити изричита да се на предметној непокретности врши дознака, с тим што се сагласност може дати на један од следећих начина, и то:

  • потписивањем захтева за дознаку од стране сопственика, односно сувласника предметне непокретности, у присуству овлашћеног лица огранка Предузећа у чијој је надлежности вршење стручних послова у шумама сопственика;
  • давањем писмене сагласности сопственика, односно сувласника предметне непокретности да се може вршити дознака, оверене код надлежног државног органа, а коју је подносилац захтева за дознаку у обавези да приложи уз захтев.

Овлашћено лице огранка Предузећа у чијој је надлежности вршење стручнo-саветодавних послова у шумама сопственика у обавези је да идентификацију подносиоца захтева утврди увидом у лична документа, а својство власништва увидом у документацију којом се утврђује власништво на непокретностима, чију копију архивира уз захтев.

Рок за подношење захтева

Захтев за дознаку подноси се до 1. маја текуће пословне године за дознаку у текућој години и важи само за дознаку која ће се извршити до краја текуће пословне године. По захтеву за дознаку сопственика шуме поднетом након 1. маја текуће пословне године, извршиће се у складу са Годишњим планом газдовања шумама сопственика, односно Привременим програмом газдовања шумама и након што подносилац захтева плати трошкове ванредног изласка стручног лица на терен ради вршења дознаке. Подносилац захтева за дознаку у обавези је да трошкове из става 3. овог члана плати на текући рачун огранка Предузећа.

Вршење дознаке

Код вршења дознаке обавезно је присуство сопственика шуме или лица кога он овласти, који је дужан да покаже спољне границе непокретности, односно шуме и шумског земљишта на којем ће се вршити дознака, као и да се стручно лице, које врши дознаку, упозна на јасан и недвосмислен начин са спољним границама предметне непокретности. Сопственик шуме је одговоран за тачност и прецизност показаних спољних граница непокретности односно шуме и шумског земљишта у којој се врши дознака, а Јавно предузеће „Србијашуме“ не сноси одговорност за штету коју причини трећем лицу вршењем дознаке у шуми која није у својини лица по чијем захтеву се врши дознака. Ако стручно лице које врши дознаку посумња (из било којих разлога) да сопственик шуме, приликом идентификације непокретности, односно шуме и шумског земљишта и спољних граница, није идентификовао шуму у његовом власништву, стручно лице које врши дознаку у обавези је да не започне дознаку.

После извршене дознаке, сопственику шуме даје се примерак попуњене уплатнице да плати накнаду за коришћење дрвета. По достављању доказа о извршеном плаћању накнаде за коришћење шума, сопственику шуме издаје се први примерак дозначног листа у којем су евидентирана стабла обележена за сечу.

Извршена дознака `важи за текућу пословну годину у којој је вршена дознака и за наредну календарску годину. Сопственик шуме је дужан да, после извршене сече, на месту сече уведе шумски ред.

Утврђивање висине накнаде за коришћење шума врши се приликом дознаке. Основицу за обрачун накнаде коју плаћа сопственик шуме, чини вредност дрвних сортимената на камионском путу. На основицу се примењује стопа од 3%.

Сопственик шуме у обавези је да накнаду обрачунату на начин утврђен одредбама става 2. овог члана плати у корист Буџета Републике Србије. Не плаћа се накнада за коришћење шума са површина на којима се врши санација штета у складу са санационим планом.

Ради заштите од противправног коришћења, посечено дрво из шума сопственика не сме се стављати у промет (куповати, продавати, поклањати, складиштити и превозити средствима намењеним за транспорт), док се не жигоше шумским жигом и изда пропратница. Прометом се не сматра привлачење, изношење или извожење дрвета од места сече до камионског пута.

Стручно лице у обавези је да жигосање посеченог дрвета, које је претходно дозначено, изврши одмах после сече, а најкасније у року од 15 дана од дана подношења захтева за жигосање.

Да би се извршило жигосање дрвета које потиче из шуме, неопходно је поднети захтев за жигосање, у писаној форми на обрасцу ШС-6, а може и усменим путем, при чему се шумом сматра простор обрастао шумским дрвећем, минималне површине 5 ари, са минималном покривеношћу земљишта крунама дрвећа од 30%; младе природне и вештачке састојине; људским деловањем или из природних разлога привремено необрасле површине на којима ће се природно или вештачки поново успоставити шума; шумски расадници у комплексу шума и семенске плантаже; заштитни појасеви дрвећа површине веће од 5 ари; парцела обрасла шумским дрвећем у површини мањој од 5 ари, која заједно са другим парцелама гради јединствен шумски комплекс и све остале површине обрасле шумским дрвећем, које у смислу овог правилника нису шума.

За дрво које не потиче из шуме (дрвореди; паркови у насељеним местима; дрвеће испод далековода и коридору изграђеног далековода; групе шумског дрвећа које чине целину на површини до 5 ари, а које се не сматрају шумама; дрво из ливада, пашњака, са међа и другог земљишта које се не сматра шумом у смислу закона), такође је неопходно подношење захтева за жигосање у писаној форми.

Жигосање посеченог дрвета и издавање пропратнице за шумско дрвеће које се у смислу закона и овог правилника не сматра шумом, врши Предузеће уз надокнаду трошкова које сноси подносилац захтева. За жигосање посеченог дрвета ван шуме не наплаћује се накнада за коришћење шума.

Жигосање посеченог дрвета врши се утискивањем шумског жига, и то:

  1. код облог и тесаног дрвета изнад 25 cm средњег пречника, на оба попречна пресека сваког комада;
  2. код облог и тесаног дрвета испод 25 cm средњег пречника, на једном попречном пресеку сваког комада;
  3. просторног дрвета, на једном попречном пресеку и то најмање 75% комада у сложају.

Гране и делови грана, као и остали дрвни производи који се због димензија не могу жигосати шумским жигом (сечка, иверје и сличнo), ако се стављају у промет не морају бити жигосани. Жигосање шумским жигом се врши на месту сече или израде дрвних сортимената. На захтев физичког лица може се извршити и жигосање дрвета од воћних стабала, ако је жигосање неопходно ради стављања ових сортимената у промет.

Жигосање посеченог дрвета у шумама сопственика – физичких лица и издавање пропратнице, врши се по захтеву сопственика – физичког лица у року од 15 дана од дана подношења захтева, уколико су испуњени услови прописани законом којим се уређују шуме и извршена уплата накнаде за коришћење шума.

За дрво посечено у шуми или дрво које је посечено ван шуме, а које је жигосано шумским жигом, издаје се пропратница сопственику шуме. Образац пропратнице прописан је подзаконским актом. Пропратница за просторно дрво означава се словом А и серијским бројем, док се пропратница за обло дрво означава словом Б и серијским бројем.

У случају када сопственик шуме посече недозначена стабла, у шуми где је већ извршена дознака, сопственику шуме неће се вршити жигосање нити издавање пропратница за бесправно посечена стабла.

Чиста сеча је дозвољена само у случају када она представља редован вид обнављања шума (багрем или меки лишћари). Чиста сеча је дозвољена ради промене врсте дрвећа или узгојних облика шуме и у другим случајевима прописаним Законом о шумама.

Прибављање одобрења за чисту сечу покреће сопственик шуме, подношењем захтева надлежном огранку Предузећа, под условом да је чиста сеча предвиђена Годишњим планом газдовања шумама сопственика, односно Привременим програмом газдовања шумама.

Ако стручно лице огранка Предузећа утврди да је извршена сеча стабала без дознаке (бесправна сеча) у шуми сопственика, обавеза стручног лица огранка Предузећа је да сачини записник о противправној радњи и исти достави надлежном органу министарства унутрашњих послова.

Стручно лице обележава пањеве бесправно посечених стабала жигом за шумску кривицу и врши премер, обрачун и евиденцију бесправно посечених стабала.