Приватне шуме

Шуме сопственика (приватне шуме) у Републици Србији, на делу територије који је у надлежности ЈП „Србијашуме“, простиру се на 1.223.875 ha. Запремина ових шума износи око 139 милиона m3, а годишњи запремински прираст је око 3,6 милиона m3.

Према Закону о шумама, шумама сопственика, које су у власништву физичких лица, се газдује на основу плана развоја шумске области и програма газдовања шумама.

Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме”, у складу са Законом о шумама, а према Уговору са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, сопственицима шума за које се доноси програм (приватне шуме у власништву физичких лица) пружа стручну и саветодавну подршку и врши следеће послове:

  • Израду годишњег плана газдовања шумама;
  • Израду програма подизања нових шума и унапређења стања постојећих шума;
  • Израду плана заштите шума од пожара;
  • Дознаку стабала за сечу;
  • Праћење утицаја биотичких и абиотичких чинилаца на здравствено стање шума;
  • Жигосање посеченог дрвета и издавање пропратница;
  • Премер, обрачун и евиденцију бесправно посеченог дрвета;
  • Евиденцију извршених радова на заштити, гајењу и коришћењу шума у програму газдовања шумама;
  • Обавештавање надлежних органа о бесправним радњама;
  • Врши и друге стручно – саветодавне послове.

Према Закону о шумама, сопственик шуме јесте физичко, односно правно лице (привредно друштво, задруга, црква и верска заједница, удружење) у чијој се својини налазе шуме.

Сопственик шуме у обавези је да чува своју шуму од противправног присвајања, коришћења, уништавања и других незаконитих радњи.

Сопственик шуме у обавези је да примени мере газдовања шумом утврђене законом, да врши одговарајуће и планиране шумско-узгојне радове којима ће се побољшати стање шуме, повећати прираст и принос, заштитити земљиште од ерозије и повећати општекорисне функције шуме.

Обавеза сопственика шуме је да предузима мере ради заштите шума од пожара, биљних болести и штеточина, као и мере неге шумских засада.

Сопственик шуме дужан је да изврши санацију, и то: необраслe површине настале дејством природних непогода (пожар, ветар, снег и слично); површине на којој није успело подмлађивање и пошумљавање; површине на којој је извршено пустошење – бесправна чиста сеча или крчење шума или бесправна сеча ретких врста дрвећа.

Сопственик шуме у обавези је да радове у газдовању шумама организује и извршава у време и на начин којим се обезбеђује заштита и унапређивање шума.

Сопственик шуме у обавези је да успостави и одржава шумски ред.

Сваки власник необраслог шумског земљишта и др. може у надлежној шумској управи огранка Предузећа да поднесе пријаву за пошумљавање необраслих површина, која представља основ за могућност добијања без накнаде садног материјала шумских врста дрвећа за пролећно и јесење пошумљавање.

Пријава за пошумљавање земљишта у приватној својини подноси се на обрасцу ШС-1, уз писмену сагласност свих сопственика земљишта, ако парцела има више сопственика (сувласника). Поменути образац се може добити од стручног лица огранка Предузећа.

После израде Програма подизања нових шума и унапређења стања постојећих шума, Предузеће и сопственик земљишта закључиће уговор (образац ШС-2), којим ће уредити међусобна права и обавезе код извођења ових радова.

Када се стекну услови за извођење радова на пошумљавању, запослени на стручно-саветодавним пословима обавештава сопственика земљишта о времену и месту преузимања садног материјала. Приликом преузимања садног материјала сопственик земљишта потписом одговарајућег акта (изјава) потврђује да је преузео садни материјал (образац ШС-12).

Пошумљавање се може вршити на шумском земљишту, као и на пољопривредном земљишту уз претходно испуњење услова прописаних Законом о пољопривредном земљишту и Законом о накнадама за коришћење јавних добара. Пошумљавање се може вршити и на земљишту које је у Служби за катастар непокретности по врсти земљишта уписано као остало земљиште, а по култури као остало природно неплодно земљиште, уз документ који потврђује да је оно погодно за пошумљавање и газдовање шумама.

Сеча стабала у шумама може да се врши само после извршеног одабирања, обележавања и евидентирања стабала за сечу (у даљем тексту: дознака). Планирани обим сече шуме утврђује се на основу стања шуме сопственика, односно у складу са узгојним потребама шуме.

Дознаку у шумама сопственика врши стручно лице огранка Предузећа у чијој је надлежности вршење стручно-саветодавних послова у шумама сопственика. Ревирни инжењер или ревирни техничар за шуме сопственика (у даљем тексту: стручно лице) у подручној шумској управи огранка Предузећа врши дознаку према редоследу поднетих захтева груписаних по распореду и катастарским општинама. О датуму вршења дознаке, подносиоци захтева за дознаку обавештавају се унапред, усмено, писменим обавештењем истакнутим на огласној табли огранка Предузећа или на сваки други примерен начин.

Подношење захтева за дознаку стабала

Сопственик шуме или лице кога сопственик овласти, подноси захтев за дознаку ревирном инжењеру или ревирном техничару за шуме сопственика у шумском газдинству, односно шумској управи огранка Предузећа, на обрасцу ШС-4. који се може добити од стручног лица огранка Предузећа. Подносилац захтева за дознаку у обавези је да стручном лицу, приликом подношења захтева, достави на увид документ којим се идентификује као подносилац захтева.

Уколико се катастарска парцела не води на подносиоца захтева, прилаже се и документ оверен код јавног бележника (копија правоснажног решења о укњижењу, копија правоснажног решења о наследству или копија одговарајућег уговора), ради утврђивања власништва над шумом на коју се односи захтев за дознаку.

Да би се извршила дознака стабала за сечу, ако непокретност, односно шума и шумско земљиште има више сувласника, потребна је писмена сагласност (изјава) осталих сувласника да се може извршити дознака стабала за сечу. Изјава сувласника којом се сагласио са дознаком стабала за сечу мора да садржи место на којем се врши дознака стабала за сечу, количину дрвне запремине која би била предмет сече и временски период у којем би се извршила дознака стабала за сечу.

Ако се врши дознака стабала у сврху редовне неге и унапређења стања шума, а сеча ће имати карактер претходног приноса (проредне сече), потребна је сагласност сувласника чији делови заједно чине 2/3 или више површине поседа. Ако се врши дознака стабала у сврху обнављања шуме, а сеча ће имати карактер главног приноса (сече обнављања), потребна је сагласност свих сувласника.

Сагласност мора бити изричита да се на предметној непокретности врши дознака, с тим што се сагласност може дати на један од следећих начина, и то:

  • Потписивањем захтева за дознаку од стране сопственика, односно сувласника предметне непокретности, у присуству овлашћеног лица огранка Предузећа у чијој је надлежности вршење стручних послова у шумама сопственика;
  • Давањем писмене сагласности сопственика, односно сувласника предметне непокретности, да се може вршити дознака, оверене код надлежног државног органа, а коју је подносилац захтева за дознаку у обавези да приложи уз захтев.

Овлашћено лице огранка Предузећа у чијој је надлежности вршење стручнo-саветодавних послова у шумама сопственика у обавези је да идентификацију подносиоца захтева утврди увидом у лична документа, а својство власништва увидом у документацију којом се утврђује власништво на непокретностима, чију копију архивира уз захтев.

Рок за подношење захтева

Захтев за дознаку се подноси до 1. маја текуће пословне године за дознаку у текућој години и важи само за дознаку која ће се извршити до краја текуће пословне године. По захтеву за дознаку сопственика шуме, поднетом након 1. маја текуће пословне године, извршиће се дознака у складу са Годишњим планом газдовања шумама сопственика, односно Привременим програмом газдовања шумама, након што подносилац захтева плати трошкове ванредног изласка стручног лица на терен ради вршења дознаке. Подносилац захтева за дознаку у обавези је да трошкове ванредног изласка стручног лица на терен ради вршења дознаке плати на рачун огранка Предузећа.

Вршење дознаке

Код вршења дознаке обавезно је присуство сопственика шуме или лица кога он овласти, који је дужан да покаже спољне границе непокретности, односно шуме и шумског земљишта на којем ће се вршити дознака, као и да се стручно лице, које врши дознаку, упозна на јасан и недвосмислен начин са спољним границама предметне непокретности. Сопственик шуме је одговоран за тачност и прецизност показаних спољних граница непокретности односно шуме и шумског земљишта у којој се врши дознака, а Јавно предузеће „Србијашуме“ не сноси одговорност за штету коју причини трећем лицу вршењем дознаке у шуми која није у својини лица по чијем захтеву се врши дознака. Ако стручно лице које врши дознаку посумња (из било којих разлога) да сопственик шуме, приликом идентификације непокретности, односно шуме и шумског земљишта и спољних граница, није идентификовао шуму у његовом власништву, стручно лице које врши дознаку у обавези је да не започне дознаку.

После извршене дознаке, сопственику шуме даје се примерак попуњене уплатнице да плати накнаду за коришћење дрвета. По достављању доказа о извршеном плаћању накнаде за коришћење дрвета, сопственику шуме издаје се први примерак дозначног листа у којем су евидентирана стабла обележена за сечу.

Извршена дознака важи за текућу пословну годину у којој је вршена дознака и за наредну календарску годину. У изузетним случајевима дознака се може продужити за још једну календарску годину од истека претходно поменутог рока, на писмени захтев и уз одговарајуће образложење власника шуме, односно лица кога власник шуме овласти.

Сопственик шуме је дужан да, после извршене сече, на месту сече уведе шумски ред.

Утврђивање висине накнаде за коришћење дрвета врши се приликом дознаке. Основицу за обрачун накнаде коју плаћа сопственик шуме, чини вредност дрвних сортимената према ценовнику корисника шума на шумском камионском путу. Вредност дрвних сортимената за сопственике шума обрачунава се на основу количине дозначене дрвне запремине по сортиментима. Накнада за коришћење дрвета утврђује се применом стопе од 3% на основицу.

Сопственик шуме је у обавези да, пре извршене сече, плати накнаду обрачунату на претходно описан начин, у корист Буџета Републике Србије.

Накнада за коришћење дрвета не плаћа се за дрвне сортименте са површина на којима се врши санација штета у складу са санационим планом.

Ради заштите од противправног коришћења, посечено дрво из шума сопственика не сме се стављати у промет (куповати, продавати, поклањати, складиштити и превозити средствима намењеним за транспорт), док се не жигоше шумским жигом и изда пропратница. Прометом се не сматра привлачење, изношење или извожење дрвета од места сече до камионског пута.

Стручно лице у обавези је да жигосање посеченог дрвета, које је претходно дозначено, изврши одмах после сече, а најкасније у року од 15 дана од дана подношења захтева за жигосање.

Да би се извршило жигосање дрвета које потиче из шуме, неопходно је поднети захтев за жигосање, у писаној форми на обрасцу ШС-6, а може и усменим путем. Шумом се сматра простор обрастао шумским дрвећем, минималне површине 5 ари, са минималном покривеношћу земљишта крунама дрвећа од 30%; младе природне и вештачке састојине; људским деловањем или из природних разлога привремено необрасле површине на којима ће се природно или вештачки поново успоставити шума; шумски расадници у комплексу шума и семенске плантаже; заштитни појасеви дрвећа површине веће од 5 ари; парцела обрасла шумским дрвећем у површини мањој од 5 ари, која заједно са другим парцелама гради јединствен шумски комплекс и све остале површине обрасле шумским дрвећем, које у смислу Правилника за рад и поступање у вршењу стручно-саветодавних послова у шумама сопственика нису шума.

За дрво које не потиче из шуме (дрвореди; паркови у насељеним местима; дрвеће испод далековода и у коридору изграђеног далековода; групе шумског дрвећа које чине целину на површини до 5 ари, а које се не сматрају шумама; дрво из ливада, пашњака, са међа и другог земљишта које се не сматра шумом у смислу закона), такође је неопходно подношење захтева за жигосање у писаној форми, на раније поменутом обрасцу (ШС-6) који се може добити од стручног лица огранка Предузећа.

Жигосање посеченог дрвета и издавање пропратница за шумско дрвеће које потиче са површине која се у смислу закона и правилника не сматра шумом, врши Предузеће уз надокнаду трошкова које сноси подносилац захтева. За жигосање посеченог дрвета ван шуме не наплаћује се накнада за коришћење дрвета.

Жигосање посеченог дрвета врши се утискивањем шумског жига, и то:

  1. Код облог и тесаног дрвета изнад 25 cm средњег пречника, на оба попречна пресека сваког комада;
  2. Код облог и тесаног дрвета испод 25 cm средњег пречника, на једном попречном пресеку сваког комада;
  3. Код просторног дрвета, на једном попречном пресеку и то најмање 75% комада у сложају.

Гране и делови грана, као и остали дрвни производи који се због димензија не могу жигосати шумским жигом (сечка, иверје и сличнo), ако се стављају у промет не морају бити жигосани. Жигосање шумским жигом се врши на месту сече или израде дрвних сортимената. На захтев физичког лица може се извршити и жигосање дрвета од воћних стабала, ако је жигосање неопходно ради стављања ових сортимената у промет.

Жигосање посеченог дрвета у шумама сопственика – физичких лица и издавање пропратнице, врши се по захтеву сопственика – физичког лица у року од 15 дана од дана подношења захтева, уколико су испуњени услови прописани законом којим се уређују шуме и извршена уплата накнаде за коришћење дрвета.

За дрво посечено у шуми или дрво које је посечено ван шуме, а које је жигосано шумским жигом, издаје се пропратница сопственику шуме, тј. сопственику земљишта (уколико је реч о дрвету ван шуме). Образац пропратнице прописан је подзаконским актом. Пропратница за просторно дрво означава се словом А и серијским бројем, док се пропратница за обло дрво означава словом Б и серијским бројем.

У случају када сопственик шуме посече недозначена стабла, у шуми где је већ извршена дознака, сопственику шуме неће се вршити жигосање нити издавање пропратница за бесправно посечена стабла.

Чиста сеча је дозвољена само у случају када она представља редован вид обнављања шума (багрем или меки лишћари). Чиста сеча је дозвољена ради промене врсте дрвећа или узгојних облика шуме и у другим случајевима прописаним Законом о шумама. Чиста сеча може да се врши и у другим случајевима ако то захтева општи интерес утврђен на основу закона.

Прибављање одобрења за чисту сечу покреће сопственик шуме, подношењем захтева надлежном огранку Предузећа, под условом да је чиста сеча предвиђена Годишњим планом газдовања шумама сопственика, односно Привременим програмом газдовања шумама.

Праћење извођења радова у газдовању шумама сопственика врши стручно лице огранка Предузећа, тј. стручно лице надлежног шумског газдинства, односно шумске управе.

Ако стручно лице огранка Предузећа утврди да је извршено кривично дело (шумска крађа или пустошење шума) или прекршај (бесправна сеча) у шуми сопственика, обавеза стручног лица огранка Предузећа је да сачини записник о бесправној радњи.

Уколико се ради о прекршају где није познат починилац или кривичном делу, стручно лице огранка Предузећа доставља записник надлежном органу Министарства унутрашњих послова.

Уколико се ради о прекршају где је познат починилац, стручно лице огранка Предузећа доставља записник надлежном шумарском инспектору на даље поступање.

Стручно лице обележава пањеве бесправно посечених стабала жигом за шумску кривицу и врши премер, обрачун и евиденцију бесправно посечених стабала.