Предели изузетних одлика

Предео изузетних одлика је подручје препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко – еколошким, естетским и културно – историјским вредностима, које се током времена развијало као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва (члан 33 Закона о заштити природе „Сл. гл. РС“, број 36/09, 88/10, 91/10 – исправка 14/16 и 95/18 – др. закон).

Предео изузетних одлика „Космај“

Заштићено подручје „Космај“ налази се на територији административног подручја Београда, градска општина Младеновац  – делови катастарских оптшина Амерић, Кораћица и Велика Иванча и градске општине Сопот – делови катастарских општина Рогача и Неменикуће.

Према Решењу о стављању под заштиту природног добра „Космај“, заштићено подручје „Космај“ стављено је под заштиту ради очувања и унапређења живописних пејзажних обележја и примарних предеоних вредности, структуре и квалитета шума, разноврсности и богатства биљног и животињског света и станишта, квалитета вода, земљишта и ваздуха, добара културне баштине и њихових амбијената, ствaрања услова за одрживи развој туризма, рекреације и пољопривреде, односно планско уређење и коришћење простора и изградњу објеката за те намене.

Живи свет Космаја чини: 550 врста биљака (у флори Космаја има 30 реликтних, 10 субендемичних биљака и 5 врста које су природне реткости), преко 300 врста гљива, 24 врсте херпетофауне, 51 врста сисара, 96 врста птица и велики број врста различитих инсеката. Вегетација Космаја представљена је са четири шумске и три зељасте биљне заједнице. Преко 70% површине саме планине је под шумском вегетацијом у којој  доминирају изданачке букове и храстове шуме, уз мање учешће вештачки подигнутих састојина четинара.

Космај и његова шира околина представљају подручје од посебног културно-историјског значаја, са већим бројем заштићених културних добара и евидентираних споменичких објеката и места. Главне историјске вредности су манастир Павловац, споменик културе од великог значаја и заштићено археолошко налазиште Кастељан, као и манастир Тресије, црква св. Петра и Павла у Неменикућама и црква свете Тројице у Кораћици.

Управљање ПИО „Космај“ остварује се преко Шумског газдинства „Београд“ из Београда.

Предео изузетних одлика „Авала“

Заштићено пoдручје „Авала“ налази се на територији Града Београда, градске општине Вождовац и обухвата делове катастарских општина Бели Поток, Рипањ, Зуце и Пиносава.

Према Решењу о стављању под заштиту природног добра „Авала“, заштићено подручје „Авала“ стављено је под заштиту ради очувања и унапређења примарних предеоних вредности и пејзажних обележја, разноврсности облика и појава геонаслеђа, богатства животињског и биљног света и станишта, квалитета вода, земљишта и шума, неговања традиционалних и историјских вредности, као и стварања услова за одрживи развој рекреативних и туристичких садржаја и контролисане пољопривреде, односно планско уређење и коришћење простора.

Авала је најсевернија шумадијска ниска планина (506 m надморске висине), која је изузетно богата вегетацијским и флористичким елементима. На њој су заступљене фитоценозе са око 597 биљних врста и око 70% површине је под шумом.

На Авали се налазе бројни споменици везани за историју српског народа. Истичу се споменик Незнаном јунаку (културно добро од изузетног значаја), споменик Васи Чарапићу и погинулој руској војној делегацији.

На Авали се налази и Авалски торањ, који је изграђен 1963/64 године и био је јединствен по својој архитектури и по изгледу био је без премца односно био је то једини торањ у свету који није укопаван, већ се ослањао на трокраки ослонац који су га издизали изнад тла. Авалски торањ је био укупне висине 202,87 m, али је нажалост током НАТО бомбардовања срушен 1999. године.

Авалски торањ, као симбол Града Београда обновљен је 2009. године, са висином 204,57 m.
Управљање ПИО „Авала“ остварује се преко Шумског газдинства „Београд“ из Београда.

Предео изузетних одлика „Лептерија-Сокоград“

Управљање ПИО „Лептерија-Сокоград“ остварује се преко Шумског газдинства „Ниш“ из Ниша.

Предео изузетних одлика „Лептерија-Сокоград“ налази се на подручју општине Сокобања, катастарске општине Сокобања и Блендија. Према Уредби о заштити предела изузетних одлика „Лептерија-Сокоград“, клисура реке Моравица стављена је под заштиту као природно добро од великог значаја.

Предео изузетних одлика „Лептерија-Сокоград“ је подручје изванредне пејзажне разноликости са атрактивним геоморфолошким облицима и појавама, богатом и разноврсном флором и фауном и културно-историјским вредностима (средњевековно утврђење Сокоград, културно добро од великог значаја).

Један од веома значајних разлога због кога је подручје Лептерија-Сокоград заштићено као предео посебних природних одлика и лепота је свакако и присуство ретких и значајних шумских заједница и поједних врста. Велике површине под шумом чине клисуру још живописнијом. Шуме немају већу економску вредност, али су незаменљив природни оквир клисуре и споменика културе. Клисура Моравице, код Сокобање представља ивичну епигенетску сутеску дужине око 3 km, усечену подножјем планине Девице. Дубина клисуре у односу на теме узвишења Поповица са њене десне стране износи 140 m. Лева долинска страна континуирано прелази у падине Девице достижући надморску висину око 1.200 m.

У клисури Моравице, на врху узвишења којег са три стране окружује речни ток, налази се средњевековно утврђење Соко град (Соколац), споменик културе од великог значаја.

Предео изузетних одлика „Камена Гора“

Управљање ПИО „Камена Гора“ остварује се преко Шумског газдинства „Пријепоље“ из Пријепоља

Предео изузетних одлика „Камена Гора“ налази се на територији општине Пријепоље, катастарске општине Камена Гора, Брајковац, Гојаковићи, Матаруге, Орашац, Крушево, Грачаница и Миљевићи. Према Уредби о проглашењу предела изузетних одлика „Камена Гора“, подручје „Камена Гора“, део динарских планина Старог Влаха на крајњем југозападном делу Србије, проглашено је за заштићено подручје регионалног, односно великог значаја.

Предео изузетних одлика „Камена Гора“ стављен је под заштиту да би се очувале геоморфолошке, хидрогеолошке и биолошке вредности планинског подручја које је аутентично по дубоким клисурама и мозаичном распореду шумских, ливадских и тресетних заједница које чине овај простор јединственим; слив реке Грачанице са својим клисурама представља геоморфолошко-хидролошки феномен; бочне клисуре реке Лим са бројним реликтним заједницама и рефугијалним стаништима на кречњачким литицама; климазоналне и зоналне заједнице шума које обухватају 60% укупне површине овог подручја; станишта бројних ретких и угрожених биљних врста које се налазе у категорији заштићених и строго заштићених врста, ендемична флора са више типова ендемизма, најосетљивији и најугроженији тип станишта влажне ливаде и тресавице; разноврсност животињских врста – сисара, птица, гмизаваца, инсеката од националног и међународног значаја; да би се очували карактеристични природни предели, специфични објекти народног градитељства, културно-историјско наслеђе и традиционални начин живота које овај простор издвајају као посебан.

На подручју Камене Горе, утврђено је присуство 473 биљне врсте и подврсте, што чини око 13% укупне флоре Србије.

Предео изузетних одлика „Озрен-Јадовник“

Управљање ПИО „Озрен-Јадовник“ остварује се преко Шумског газдинства „Пријепоље“ из Пријепоља.

Предео изузетних одлика „Озрен-Јадовник“ налази се на територији општине Пријепоље, односно катастарских општина Горњи Страњани, Доњи Страњани, Гробнице, Мрчковина, Копривна и Милаковићи. Према Уредби о проглашењу предела изузетних одлика „Озрен-Јадовник“, подручје „Озрен-Јадовник“, део динарских планина Старог Влаха на крајњем југозападном делу Србије, проглашено је за заштићено подручје међународног, националног односно изузетног значаја.

Предео изузетних одлика „Озрен-Јадовник“ стављен је под заштиту ради очувања: геоморфолошких, хидрогеолошких и биолошких вредности, високопланинског краса Јадовника, клисуре и кањона Дубочице, Рамовића и Дубоког потока, изворске воде, питомих пропланака карактеристичних за динарске планинине Старог Влаха, комплекса планинских пашњака, 34 биљне заједнице, 59 врста балканаских ендемита, 54 врсте ретких и угрожених биљних таксона и европско-бореалне врсте смрча, црњуша, боровница које се налазе од 600 m до 1.200 m, разноврсности животињских врста – 25 врста сисара (видра, дивља мачка и др.), око 100 врста птица (сури орао, риђи мишар, ветрушка, буљина и др.), 19 врста гмизаваца и водоземаца (поскок, шарени даждевњак и др.) од националног и међународног значаја, специфичних објеката народног градитељства и културно-историјског наслеђа.

Предео Озрена и Јадовника у Југозападној Србији представља један од важних центара диверзитета флоре и вегетације како Србије тако и читавог Балканског полуострва. Овакав диверзитет условљен је пре свега комплексом карактеристика терена и историјским развојем читавог подручја. Велика морфолошка палстичност овог подручја са бројним клисурама, стенама, сипарима и влажним депресијама у комбинацији са разноврсним геолошким односно педолошким подлогама (кречњаци, серпентинити и друге силикатне стене) условили су појаву великог броја станишних и микростанишних типова. Разноврсност типова станишта и рефугијалне карактеристике простора условили су да се на читавој овој области среће репрезентативна флора и вегетација националног и међународног значаја.

У природи изузетне лепоте налази се већи број заселака, који се одликују посебним етнолошким (засеок Тичије Поље) и споменичким својствима и вредностима (манастир Давидовац из XIII века и рушевине манастира Мили).

Манастир Давидовац, саграђен 1282. године, задужбина је жупана Дмитра Немањића, најмађег сина Вукана Немањића, чије је монашко име Давид по чему је и манастир добио назив. Рушевине манастира Мили – предпоставља се да је манастир био посвећен Св.Тројици, први пут се помиње као караванска станица 1413. године, а у XVIII веку је опљачкан и порушен.

Предео изузетних одлика „Таткова земуница“

Предео изузетних одлика „Таткова земуница“ налази се у централној Србији, на територији општине Мерошина. Заштићено подручје је смештено између корита Крјковачке реке и Јасичког потока са источне стране и гребенског дела Малог Јастребца са западне стране са врховима Љутички крст (904 m), Црвени брег (881 m) и Големи лаз (770 m).

Заштита се проглашава ради очувања његових биолошко-еколошких, естетских и културно истoријских вредности. Предметни простор је саставни део ширег окружења буково-храстових шума јужног дела планине Мали Јастребац.

Основна вредност Предела изузетних одлика „Таткова земуница“ чине биолошко-еколошке, естетске и културно-историске вредности.

Унутар шумског комплекса налази се и неколико објеката: земуница у којој је 13. августа 1942. године погинуо Никодије Стојановић „Татко“ борац Топличког партизанског одреда.

Управљање ПИО „Таткова земуница“ остварује се преко делова предузећа Шумског газдинства „Топлица“ Куршумлија.