Општи резервати природе

Подручја неизмењених природних одлика са репрезентативним природним екосистемима штите се као строги резервати природе, односно подручја са неизмењеном, или незнатно измењеном природом од нарочитог значаја због јединствености, реткости или репрезентативности, а која обухватају станишта угрожених дивљих врста биљака, животиња и гљива, без насеља или са ретким насељима у којима човек живи усклађено са природом, штите се као специјални резервати природе (члан 29 Закона о заштити природе „Сл. гл. РС“, број 36/09, 88/10, 91/10 – исправка 14/16 и 95/18 – др. закон).

Општи резерват природе „Винатовача“

Управљање ОРП „Винатовача“ остварује се преко Шумског газдинства „Јужни Кучај“ из Деспотовца.

Налази се на подручју општине Деспотовац, катастарске општине Стрмостен. Према Уредби о заштити Општег резервата природе „Винатовача“, део подручја букових шума Горње Ресаве (Fagetum moesiaca montanum serbicum Rud.) стављен је под заштиту као природно добро од изузетног значаја.

Општи резерват природе „Винатовча“ стављен је под заштиту ради очувања изузетно ретких примерака шума, Fagetum montanum serbicum Rud., прашумског карактера, са својственим феноменом – здравим и виталним стаблима која достижу висину преко 40 m, прсног пречника преко 100 cm и старости више од 200 година.

Општи резерват природе „Буково“

Управљање ОРП „Буково“ остварује се преко Шумског газдинства „Тимочке шуме“ из Бољевца.

Налази се на подручју општине Неготин, катастарске општине Неготин. Према Уредби о заштити Општег резервата природе „Буково“, део подручја  букових шума у месту Буково код Неготина стављен је под заштиту као природно добро од великог значаја.

Општи резерват природе „Буково“ стављен је под заштиту ради очувања полидоминантне мешовите брдске шумске заједнице реликтног карактера, са доминацијом букве и ораха (Fagetum submontanum sillicicolum mixtum juglandetosum) и ради очувања станишта мезијске букве на надморској висини од 70 m, што је најнижа висинска граница распрострањења у Републици Србији, да би се у интересу науке, образовања и културе очувала рефугијалност станишта са специфичном микроклимом, разноврсност дрвенастих врста, биљног и животињског света, а посебно терцијарне реликтне врсте ораха (Juglans regia) и клокочике (Staphilea pinata).

Резерват природе „Прокоп“

Управљање РП „Прокоп“ остварује се преко Шумског газдинства „Расина“ из Крушевца.

Налази се на подручју општине Крушевац, катастарске општине Буци. Према Уредби о заштити Резервата природе „Прокоп“, део подручја  планине Велики Јастребац, на месту званом Прокоп, стављен је под заштиту као заштићено природно добро од изузетног значаја.

Резерват природе „Прокоп“ стављен је под заштиту да би се очувала изворна шумска заједница брезе (Betula verrucosae) старости до 70 година, мешовита шумска заједница брезе и планинске букве (Betuletum verrucosae fagetosum), шумска заједница планинске букве и брезе (Betulo-Fagetum moesiacae montanum), као и шумска заједница планинске букве (Fagetum moesiacae montanum) и да би се очувала станишта природних реткости, нарочито: риђи шумски мрав, мишар, шумска сова, краткокљуни пузић, шарени даждевњак, јеж, веверица, сиви пух и др., а у интересу науке, образовања и културе.

Општи резерват природе „Данилова коса“

Управљање РП „Прокоп“ остварује се преко Шумског газдинства „Расина“ из Крушевца.

Налази се на подручју општине Крушевац, катастарске општине Буци. Према Уредби о заштити Резервата природе „Прокоп“, део подручја  планине Велики Јастребац, на месту званом Прокоп, стављен је под заштиту као заштићено природно добро од изузетног значаја.

Резерват природе „Прокоп“ стављен је под заштиту да би се очувала изворна шумска заједница брезе (Betula verrucosae) старости до 70 година, мешовита шумска заједница брезе и планинске букве (Betuletum verrucosae fagetosum), шумска заједница планинске букве и брезе (Betulo-Fagetum moesiacae montanum), као и шумска заједница планинске букве (Fagetum moesiacae montanum) и да би се очувала станишта природних реткости, нарочито: риђи шумски мрав, мишар, шумска сова, краткокљуни пузић, шарени даждевњак, јеж, веверица, сиви пух и др., а у интересу науке, образовања и културе.