Шуме су важан фактор еколошке економије, што подразумева производњу енергије из обновљивих извора шумске масе – биомасе.
У свету је све развијенији тренд тражње за биомасом, јер је дрво исувише вредно као сировина и треба га користити у друге сврхе, а као енергент само у виду шумске биомасе – нуспроизвода шумарства (огревно дрво нижих класа, сеченица, пањевина и шумски отпад).
Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2015. године дефинисана је потреба организованог коришћења обновљивих извора енергије у производњи топлотне и електричне енергије. Приоритет је успоравање стопе увоза енергената коришћењем шумске биомасе и смањивањем негативног утицаја на околину.
Анализом је доказано да је за рад топлане која греје град од 10.000 становника, уколико се као енергент користи гас или мазут, потребно ангажовати 9 радника, а уколико се користи биомаса, осигурава се у ланцу 135 радних места, што је од изузетне важности за равномеран регионални развој и запошљавање локалног становништва.
