Funkcije šuma

Šume i šumski ekosistemi imaju veliki značaj za celokupan živi svet na planeti Zemlji. Sredstva za život 1,6 milijarde ljudi potiču od šumskih resursa, dok život i opstanak 60 miliona ljudi u prvom redu zavisi od šuma.

Odnos čoveka prema šumi i njenoj nameni su se menjali tokom vremena i bili su uslovljeni postojećim društveno – ekonomskim prilikama, što je uticalo, kako na stanje šuma i šumskih ekosistema, tako i na stanje prirode u celini. U prošlosti, usled gušće naseljenosti ruralnih predela, šume su svuda u svetu bile izložene neregulisanom gazdovanju, koje je obuhvatalo ispašu, korišćenje drveta za ogrev i građu, kao i za proizvodnju ćumura i dr. Takođe drvo i drvni sortimenti su korišćeni u trgovini, kao i za obnovu infrastrukture posle ratnih razaranja. Danas se gazdovanje šumama vrši po principu polifunkcionalnosti uz uvažavanje brojnih funkcija šuma.

Funkcije šuma imaju trajan uvek aktuelan značaj za ljudsko društvo i mogu se podeliti na tri osnovne kategorije:

  • proizvodne (privredne);
  • zaštitno – regulatorne;
  • i socio – kulturne funkcije.

Pod značajnije funkcije šuma u našim uslovima ubrajaju se: zaštita biodiverziteta, zaštita zemljišta od erozije, zaštita voda, zaštita od imisionih dejstava, klima-regulacionu funkcija, zaštita saobraćajnica, zaštita od pogleda, proizvodnja tehničkog drveta i rekreativne funkcije.

Imajući u vidu složenost šume kao biogeocenoze, kao i mnogobrojne zahteve prema šumama, često postoje slučajevi da se više funkcija prepliće na jednoj površini. Zadatak šumarstva kao struke je da, između ostalog, omogući neometano i ravnomerno zadovoljenje svih funkcija šuma, na čemu se zasniva savremeno, polifunkcionalno gazdovanje.