Иницијатива за пројекат
У години у којој почиње обележавање сто година од почетка Првог светског рата Министарство правде Републике Србије је видело прилику да се кроз обележавање овог значајног јубилеја покрене шира друштвена акција пошумљавања Србије у којој би била ангажована осуђена лица из система Управе за извршење кривичних санкција. Пројектом „ЈЕДНО ДРВО ЗА ЈЕДНОГ РАТНИКА“ предвиђено је, да за сваког страдалог српског родољуба у Првом светском рату, буде посађена по једна садница шумских врста (лишћара и четинара) на подручју Србије. За четири године колико је трајао Први светски рат, биће посађено 1.300.000 комада садница шумских врста. За реализацију своје идеје, Министарство правде је понудило сарадњу ЈП „Србијашуме“ и Шумарском факултету Универзитета у Београду.
Правни основ
На седници Владе Републике Србије одржаној 15.10.2014. године донет је Закључак бр. 322-11496/2014, којим се даје сагласност за пилот и главни Пројекат „Једно дрво за једног ратника“. Споразумом о сарадњи број 021-02-25/14-03 од 24.10.2014. год. дана 19.01.2015. године, који су потписали:
1. Министарство правде Републике Србије, Управа за извршење кривичних санкција – споразум је потписао директор Управе др Милан Стевовић;
2. ЈП „Србијашуме“ Београд – споразум је потписао Заменик генералног директора Игор Брауновић;
3. Шумарски факултет, Универзитета у Београду – споразум је потписао продекан за финансије др Здравко Поповић.
Потписивањем Споразума оперативно су се створили предуслови за реализацију Пилот и главног пројекта.
Циљеви пројекта
1. Историјски
У години у којој почиње обележавање сто година од почетка Првог светског рата Министарство правде Републике Србије види прилику да се кроз обележавање овог значајног јубилеја покрене шира друштвена акција пошумљавања Србије у којој би била ангажована осуђена лица. На тај начин могло би се утицати на унапређење упошљавања и третман затвореника. У том контексту за реализацију своје идеје је понудило сарадњу ЈП „Србијашуме“ и Шумарском факултету.
2. Социјално-друштвени
Ангажовање осуђених лица кроз добровољни рад на пројектима који су од јавног интереса. Радно ангажовање осуђених лица би требало да подстакне осећај корисности према друштву добровољним радом који не вређа људско достојанство и који се не врши у циљу стицања појединачних добити већ добити за читаво друштво. Овакве делатности су компатибилне са новим тенденцијама у систему извршавања кривичних санкција, односно рада у јавном интересу који се може изрећи за лакша кривична дела и прекршаје за које је запрећена новчана казна или казна затвора до три године.
3. Еколошки
Шумски екосистеми су незаменљив чинилац животне средине и фактор одржавања еколошке равнотеже у природи, обновљив природни ресурс и значајан привредни потенцијал. Очување, заштита и унапређење стања шума, коришћење свих њених потенцијала и функција и подизање нових шума у циљу постизања оптималне шумовитости, просторног распореда и структуре шумског фонда у Републици Србији је делатност од општег интереса. Повећање површина под шумама има непроцењив значај за очување животне средине, што значи да квалитет животне средине зависи од степена шумовитости. Шума је значајан природни ресурс. Шуме су фактор стабилности климатских елемената и појава, са великим утицајем на стабилност свих екосистема. Шуме утичу на пречишћавање ваздуха, количину и распоред падавина, површинско, подповршинско и подземно отицање, формирање изворишта, квалитет и количину воде. Шуме имају хидролошку и водозаштитну улогу као и значајну улогу у спречавању поплава. Шуме побољшавају хранљивост земљишта и повећавају њену плодност. Њихова заштитна функција огледа се и кроз спречавање ерозије и појаве клизишта. Шуме су чувари биодиверзитета и генофонда од чијег опстанка зависе бројне врсте биљака, гљива и животиња. Шуме Србије су станиште за 80% нашег биодиверзитета. Србија се сматра средње шумовитом земљом. Од укупне површине њене територије, 29,1% (у Војводини 7,1%, а у централној Србији 37,6%) налази се под шумом (према Националној инвентури шума Републике Србије 2009. године). Шумовитост Србије је у односу на глобални аспект, блиска светској шумовитости која износи 30% површине, а знатно је нижа од европске која достиже 46% површине (2000. године).
Трајање Пројекта
Први светски рат је трајао пуне четири године. Планирано је да реализација активности предвиђених Пројектом траје такође четири године са могућношћу да учешће у пошумљавању Србије буде настављено и даље, у складу са потребама Националне стратегије пошумљавања. Главна активност на пројекту је садња садница за сваку српску жртву, за сваког погинулог српског војника. За четири године предвиђено је да се посади милион и триста хиљада садница, у складу са циљевима пројекта и планском документацијом Јавног предузећа за газдовање шумама „Србијашуме“.
