Шуме и шумски екосистеми имају велики значај за целокупан живи свет на планети Земљи. Средства за живот 1,6 милијарде људи потичу од шумских ресурса, док живот и опстанак 60 милиона људи у првом реду зависи од шума.
Однос човека према шуми и њеној намени су се мењали током времена и били су условљени постојећим друштвено – економским приликама, што је утицало, како на стање шума и шумских екосистема, тако и на стање природе у целини. У прошлости, услед гушће насељености руралних предела, шуме су свуда у свету биле изложене нерегулисаном газдовању, које је обухватало испашу, коришћење дрвета за огрев и грађу, као и за производњу ћумура и др. Такође дрво и дрвни сортименти су коришћени у трговини, као и за обнову инфраструктуре после ратних разарања. Данас се газдовање шумама врши по принципу полифункционалности уз уважавање бројних функција шума.
Функције шума имају трајан увек актуелан значај за људско друштво и могу се поделити на три основне категорије:
- производне (привредне);
- заштитно – регулаторне;
- и социо – културне функције.
Под значајније функције шума у нашим условима убрајају се: заштита биодиверзитета, заштита земљишта од ерозије, заштита вода, заштита од имисионих дејстава, клима-регулациону функција, заштита саобраћајница, заштита од погледа, производња техничког дрвета и рекреативне функције.
Имајући у виду сложеност шуме као биогеоценозе, као и многобројне захтеве према шумама, често постоје случајеви да се више функција преплиће на једној површини. Задатак шумарства као струке је да, између осталог, омогући неометано и равномерно задовољење свих функција шума, на чему се заснива савремено, полифункционално газдовање.
