Међународни дан резервата биосфере – 3. новембар, обележава се на основу Одлуке Генералне конференције UNESCO, MAB програма („Man and biosphere“ програм „Човек и биосфера“). Прво обележавање овог значајног датума почело је прошле године.
Сврха Међународног дана резервата биосфере је да се на годишњем нивоу упути позив за јачање свести о одрживом развоју савременог света и доприносу Светске мреже резервата биосфере истом.
Светску мрежу резервата биосфере у овом тренутку чини 738 резервата биосфере у 134 земље света. Резерват биосфере „Голија-Студеница“ је постао члан ове мреже 2001. године.
Јавно предузеће „Србијашуме“, као управљач Парка природе „Голија“, активно учествује у свим активностима везаним за Резерват биосфере „Голија-Студеница“.
Прошле године Међународни дан резервата биосфере обележен је на Шумарском факултету у Београду, када је представљена Монографија о РБ „Голија-Студеница“ и Извештај о активностима у првом резервату биосфере у Србији у протеклих 20 година.
Ове године Међународни дан резервата биосфере обележен је на терену, односно у РБ „Голија-Студеница“ под мотом „Упознајте Немањино наслеђе у долини реке Студенице“.
У заједничком обележавању, поред пословодства и запослених у ЈП „Србијашуме“, учествовали су и представници разних институција и то: Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, Завода за заштиту споменика културе Републике Србије, Завода за заштиту споменика културе из Краљева, Шумарског факултета и ЈП „Војводинашуме“.
Учеснике скупа, њих око 80, који су се окупили у просторијама Шумске управе у Ушћу, испред домаћина поздравио је директор Шумског газдинства „Столови“ Краљево, Драган Рељић, који је изразио своје задовољство што је одабрано да се Међународни дан резервата биосфере обележи на терену, на делу Парка природе „Голија“ и Резервата биосфере „Голија-Студеница“ који територијално припада ШГ „Столови“ из Краљева, као и одзивом позваних колегиница и колега, љубитеља природе, њих око 80, који су дошли да заједно са Управљачем обележе важан дан за промоцију вредности, лепоте и значаја РБ „Голија-Студеница“.
Испред Министарства заштите животне средине скупу се обратио колега Милош Вукелић речима подршке за обележавање Међународног дана резервата биосфере и пожелео свим учесницима скупа пријатан боравак у прелепом заштићеном подручју.
Драгољуб Шеклер, управник Радне јединице „Парк природе Голија“, подсетио је присутне да је приликом обележавања 20 година ПП „Голија“ и РБ „Голија-Студеница“, 2021. године, акценат био на природним вредностима. Ове године заједно са Сектором за шумарство и заштиту животне средине предложено је да се представи део културних вредности РБ „Голија-Студеница“. ЈП „Србијашуме“ са Заводом за заштиту споменика културе из Краљева, реализовало је бројне пројекте међу којима треба поменути пројекте који су се односили на истраживање споменичког и културног наслеђа Голије у оквиру кога су урађене и две карте за посетиоце, једна је Немањино наслеђе у долини реке Студенице, која је и била инспирација за избор локалитета на терену који ће се посетити, а друга карта се односи на приказ нераскидиве повезаност и зависности човека од природе – Хармонија човека и природе. Управник Шеклер је представио и монографију ПТИЦЕ ГОЛИЈЕ, која је урађена у сарадњи са Краљевским академским природњачким друштвом „Балкан“ из Краљева.
Након завршетка уводних обраћања, учесници скупа су кренули ка Студеници, где су прво посетили Основну школу „Стефан Немања“ у Студеници, са којом ЈП „Србијашуме“ има добру сарадњу. Рад школе и њен историјат представио је директор Срећко Дражевић.
Након обиласка школе учесници су посетили Манастир Студеницу, који због архитектонских, уметничких, али и духовних вредности које је стекао у народу је уписан на UNESCO Листу светске културне баштине 1986. године. О историји манастира, њеном градитељу, значају манастирског комплекса, вредностима фресака, византијско плавој боји, моштима које су у саркофазима надахнуто је причао кустос манастира.
За све учеснике посебно импресивна, а и захтевна, јер се пешачи око 2 сата, је била посета Савиним испосницама, које се налазе на око 10 километара од манастира Студеница у једном од најживописнијих голијских предела.
Водичи за посету испосницама били су представници Завода за заштиту споменика културе из Краљева – мр Катарина Грујовић-Брковић и Марија Алексић-Чеврљаковић. Катарина је присутнима предочила да су на простору столетних храстових шума, у стрмој литици која се издиже неколико стотина метара над реком Студеницом, скривене Горња и Доња Савина испосница. По угледу на испосницу у Кареји, Доња Савина ипосница саграђена је као спратна грађевина са подрумом коришћеним као костурница. Црква је скромних димензија и приљубљена уз конак из XIX века који доминира комплексом. Велика обнова из XVII века је завршена живописањем њене унутрашњости, када је један од најчувенијих сликара тог доба Георгије Митрофановић, у веома скученом простору насликао композиције, које се по својим карактеристикама убрајају у врхунска остварења тог периода. Старији живопис је делимично обновљен 1815. о чему сведочи запис на јужном зиду. У тој обнови Алексије Лазовић насликао је и иконостас, очуван до савременог доба.
Уска стаза од Доње, великим успоном води посетиоце до Горње испоснице. Колико год да је Доња испосница због мистичне шуме у којој је смештена и вредности комплекса, оставила јак утисак на посетиоце, у Горњој испосници ће он бити знатно јачег интензитета. Поглед на комплекс сачињен у стрмој стени, као комбинација природног и од човека створеног пејзажа, као да указује на јединство природе и човека, на везу човека са Богом. Испосница се састоји од вишеспратне грађевине за становање – куле са прилазним дрвеним мостом, дужине око 20 метара, уклопљеним у стену, цистерне са каменом обзиданим извором, у народу познате као Савина каца, просторије са огњиштем и цркве св. Ђорђа. У цркви св. Ђорђа само је фрагментарно очувано фреско сликарство из XVII века, дело сликара Георгија Митрофановића.
Без обзира на тежину стазе сви учесници су били јако задовољни и срећни што су видели део Немањиног наслеђа у долини реке Студенице. Договорено је да се и у будуће Међународни дан резервата биосфере обележава кроз теренски обилазак природних и створених, односно културних вредности којих има пуно на Голији.
