Парк природе "Голија"

Голија је највиша планина југозападне Србије, пружа се у дужини од 32 км у облику положеног латиничног слова "с". Највиши врх је Јанков камен (висине 1833 м). Јанков камен (Панчић Ј., 1898), добио је назив по Сибањин Јанку, који је, када се враћао са Косова Поља, на најузвишенијем врху планине оставио камен обележје. По лепоти и разноврсности пејсажа, као и очуваности изворних, природних и културних вредности, једна је од најпривлачнијих планина у Србији, због чега је стављена под заштиту као Парк природе "Голија", површине 75. 183 ха (2001. године.) Влада Републике Србије поверила је на старање Парк природе "Голија" ЈП "Србијашуме". ЈП "Србијашуме" послове заштите, развоја и одрживог коришћења обавља преко Управе парка, тј. својих шумских газдинстава: ШУМСКО ГАЗДИНСТВО "Голија" из Ивањице, ШУМСКО ГАЗДИНСТВО "Шумарство" из Рашке и ШУМСКО ГАЗДИНСТВО "Столови" из Краљева. Парк природе "Голија" стављен је под заштиту ради очувања: вредности шумских екосистема; разноврсности предела и изванредне лепоте пејсажа; културних добара и њихове околине (манастир Студеница и манастир Градац); трајности и квалитета основних природних ресурса (воде, земљишта и биљног покривача), биолошке разноврсности: ретких, ендемичних и реликтних врста; геонаслеђа, представљеног необичним и атрактивним облицима рељефа и бројним воденим објектима и појавама у виду извора планинских водотока и тресавских језера. Подручје саме Голије ограничено је долином Ибра на истоку, Рашке и Љутске реке на југу, Моравице на западу и средњим делом долине Студенице на северу и североистоку. Одликује се богатством воде и разноврсним живим светом. Сливови река Моравице и Студенице са својим многобројним притокама главни су носиоци геоморфолошких процеса и облика рељефа. Голију краси пространство шумског покривача. Нарочито су заступљене букове шуме. Неки делови ових шума имају карактер прашуме. Голија је сада наша најшумовитија планина, са највећим и најбољим шумским комплексима. Њене јужне падине обрасле су пространим ливадама и пашњацима. У смрчевим шумама очувале су се тресаве као специфични и осетљиви екосистеми. Голија заједно са планином Таром представља рефугијум терцијалне флоре у Србији и значајна је као центар генетске, специјске и екосистемске разноврсности на Балкану и у Европи. Флористички биодиверзитет Голије гради око 900 таксона биљног света, од тога 729 врста васкуларних гљива, 40 врста маховине, 117 врста и варијетета алги. Посебан значај у флори имају ендемичне и реликтне врсте, као и врсте које су постале угрожене. Међу очуваним природним реткостима издваја се реликтна и ендемична дрвенаста врста планинског јавора (Acer heldreichii), који је синоним за флору Голије. У Србији се најлепше и најочуваније заједнице са густим популацијама планинског јавора налазе на Голији. Поред јавора, посебан флористички значај има зеленика (Илеx аqуиифолиум), као и ендемичне врсте: Alyssum markgrafii, Alyssum jancheni, Pancicia serbica, Viola elegantula i Verbascum. Врсте Панчићева бедреница (Pancicia serbica) и Адамовићева мајчина душица (Thymus adamovicii) имају обележје локалног ендемита и врсте су од међународног значаја за очување биодиверзитета. Значајни ботанички локалитети су: Дајићко језеро, Кошанинова језера, Тресава на Белим водама, Палеж, Јанков камен, Љуте ливаде, Влашки мост, Каралићи, Изубра, Бојево брдо, Девојачка вода, Одвраћеница, Бисер вода-Врањи крш-Лиса-Борје. Голија је планински масив велике биолошке разноврсности, тј. један од важних европских центара орнитолошке специјске и генетичке разноврсности. На Голији је до сада забележено 45 врста птица које спадају у групу природних реткости и регистровано је око 90 врста кандидата за Црвену књигу птица Србије. Посебна културно-историјска вредност Голије је манастир Студеница, основан крајем XII века, као главна задужбина родоначелника династије Немањића, Стефана Немање, да би временом постао најзначајнији духовни центар нове српске средњовековне државе и има највећи утицај на друштвени и културни развој земље. Често је разаран и наново обнављан. У XII и XIII веку у комплексу манастира се налазило 13 цркава са пратећим објектима, од којих су до данас остале очуване две: Богородична црква и црква Св. Јоакима и Ане. Манастир Студеница, неспорно, једна је од највреднијих грађевина у стваралаштву српског народа и једно од најзначајнијих средишта средњовековних збивања, дуже од 20 година својим вредностима прелази границе наше државе и налази се на UNESCO Листи светске вредне културне и природне баштине (од 1986. године)..Манастир Градац, подигнут 1268. године, задужбина је краљице Јелене Анжујске, принцезе француског порекла и жене краља Уроша. Чињеница што је ова образована жена провела животни век на српском двору имала је широког утицаја на образовање и културу. При манастиру је основала прву девојачку школу у којој су се образовале српске племкиње. Предања и записи говоре о томе да је краљ Урош И наложио садњу јоргована дуж обале Ибра, да би се улепшао предео у част краљице Јелене. Тиме се и данас објашњава присуство јоргована у клисури реке Ибар. Манастир Градац у архитектонско-конструктивном смислу, са црквом Св. Благовештења, јединствено је дело средњовековног српског градитељства. Никада, ни пре ни после Благовештенског храма, није поновљен тако складан спој западноготских елемената и источновизантијске архитектуре. Манастир је подигнут на старијем култном месту, а једини сачувани објекат из старијег времена је једнобродна мала црква Св. Николе. Године 1268. започело је зидање централног храма, конака, трпезарије и манастирског бедема са две улазне капије. О манастиру, његовом настајању и живопису нема писаних сведочанстава. Дуго времена је био запустео и XX век је дочекао у рушевинама. Велика обнова манастира почела је 1962. године и она траје и до данас. Парк природе са својим природним и створеним вредностима задовољио је у потпуности критеријуме за номиновање Парка природе "Голија" за Резерват биосфере по програму МАБ-а (Програм "Човек и биосфера") тако да је део Парка природе "Голија" одлуком Комисије UNESCO-а, октобра 2001. године проглашен за Резерват биосфере "Голија-Студеница" (површине 53.804 ха).

Подаци о ЗПД-у


Шумско газдинство
Врста заштићеног подручја
Датум доношења акта
Категорија
Општина
Површина (ха)
Први степен заштите
Други степен заштите
Трећи степен заштите
Ивањица
Парк природе
15.03.1995.
прва
Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар
75.183
553,80
3.883,10
70.746,10