Биолошку разноврсност у Србији карактерише велики генетички, специјски и екосистемски диверзитет. Природна добра стављају се под заштиту актом надлежног органа (Уредбом Владе Републике Србије или Решењем јединице локалне самоуправе) на основу предлога Завода за заштиту природе Србије.
У Србији је под заштитом 530.714 ха (463 заштићена подручја) или 6% територије Србије (извор: Завод за заштиту природе Србије). ЈП "Србијашуме" управљач је 101 заштићена подручја, површине 261.946,78 ха, што чини 49,35% површине укупно заштићених подручја у Србији. Очување, заштита и унапређивање природних вредности представља део стратегије и један је од кључних циљева у пословној политици ЈП "Србијашуме", водећег предузећа у управљању шумама, ловиштима и заштићеним подручјима.
Заштићена природна добра доприносе очувању и унапређењу: биодиверзитета, феномена геонаслеђа, предела и пејзажа, квалитета животне средине, трајности и квалитета природних ресурса и простора као градитељско-урбанистичке категорије. Заштићена природна добра (Закон о заштити природе, 2010) су: заштићена подручја, заштићене врсте и покретна заштићена природна документа.
Заштићена подручја имају изражену геолошку, биолошку, екосистемску и/или предеону разноврсност због чега се актом о заштити проглашавају заштићеним подручјем од општег интереса. Заштићена подручја су: строги резерват природе, специјални резерват природе, национални парк, споменик природе, заштићено станиште, предео изузетних одлика и парк природе.
Дивље врсте које су угрожене или могу постати угрожене, које имају посебан значај са генетичког, еколошког, екосистемског, научног и здравственог, економског и другог аспекта, штите се као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте.
Покретна заштићена природна документа су делови геолошког и палеонтолошког наслеђа, као и биолошка документа која имају изузетан научни, образовни и културни значај.
Табеларни приказ заштићених подручја којима управља ЈП "Србијашуме": Табела 1.
