Ризница шумарства

Производња садног материјала у ЈП "Србијашуме" одвија се у 25 расадника који су равномерно распоређени на читавој територији Србије. Њихова укупна површина износи 198 ха. Расадници се налазе на различитим надморским висинама у распону од 70 м до 1.200 м и добро су повезани саобраћајницама, које омогућавају брз и неометан транспорт садног материјала до крајњег корисника. Просечна годишња производња износи око 14 милиона садница различитих врста, старости и типова.

Поред производње шумског садног материјала и воћкарица, наше предузеће са великим успехом производи хортикултурни садни материјал који се највише користи за уређивање зелених површина у урбаним срединама. Расадници који су се потпуно афирмисали у производњи декоративног садног материјала налазе се у Београду, Пожеги, Крушевцу и Бољевцу.

Добра инфраструктурна опремљеност и примена савремене технологије у производњи садног материјала за резултат дају квалитетан, здрав и отпоран садни материјал. Јасна организација, строго придржавање важећих стандарда и спровођење прописа, од производње полазног материјала преко спровођења технологија производње, као и контрола физичког и здравственог стања садница, гарантују квалитет наших производа.

У нашим расадницима примењују се различите технологије производње садног материјала:

  1. производња садница са голим кореновим системом,
  2. производња садница са обложеним кореновим системом.

Примена различитих технологија производње садног материјала омогућава да наши расадници располажу садним материјалом различитих типова. Контејнерске саднице произведене у нашим расадницима, употребом савремених линија за аутоматизовану производњу, продужавају време садње тако да се саднице произведене на овај начин могу употребљавати за садњу током целе године.

Списак свих расадника можете преузети овде.



Зелена плућа Србије

ЈП "Србијашуме" послује на принципу "доброг домаћина", јер је Предузећу поверен један од највреднијих природних ресурса у држави - шума. ЈП "Србијашуме" је, од оснивања, 1991. године до данас, пошумило преко 27.000 хектара голети, пожаришта и других простора у Србији. Шуме имају велики утицај на атмосферу, хидросферу и педосферу. Шуме су, у извесном смислу, њихов творац, заштитник и стабилизатор; оне штите животну средину од загађивања.

Сада када шуме нема у изобиљу, јер су се са развојем цивилизације простори под шумом на целој планети значајно смањили, дужни смо да шуму чувамо, одржавамо, негујемо и унапрећујемо, као и да подижемо нове шуме тамо где сада не постоје. Основни циљ шумарског сектора је повећање доприноса шумарства, како економском тако и друштвеном развоју Србије. Овај циљ може се остварити повећањем површина под шумом, продуктивности шума, изградњом саобраћајница и инфраструктуре, као и сарадњом са осталим секторима у активирању свих потенцијала шумских подручја.

Од шума зависе и други егзистенцијални природни ресурси, као што је вода. Бивши генерални секретар УН Кофи Анан је, својевремено, рекао да ће будући светски сукоби бити вођени управо због вода, јер само око 2% воде на планети могу људи да користе. Мало је познато да један хектар букове шуме задржи 500 тона воде.

Због тога, руководство ЈП "Србијашуме" континуирано унапређује природне ресурсе и повећава површине под водом. Шума на једном хектару произведе око 800 кг кисеоника годишње (количина зависи од врсте шуме). Шума јонизује ваздух и од прашине пречишћава шуму. За годину дана један хектар четинарске шуме филтрира 30 до 35 тона прашине, а на хектару лишћарске шуме се за годину дана филтрира 50 до 76 тона прашине.

Шумари су, од оснивања ЈП "Србијашуме" до данас, подижући нове шуме, омогућили производњу додатних око 22 милиона килограма кисеоника у Србији.

Шумари годишње посаде око 4 милиона садница лишћара и четинара.

Засађене биљке шумари брижно чувају, негују (окопавају и праше) и штите.

Са разлогом нас називају "зеленим плућима Србије", ми то, заиста, и јесмо!