Oдрживо газдовање шумама

Шума је обновљив природни ресурс, која има различите могућности коришћења, условљене условима станишта и фазом развоја.

У последња три века шумама се газдовало по принципу трајности приноса (одржавање баланса између приноса и прираста шума). Принцип трајности приноса је први дефинисани став према коришћењу природних ресурса уопште и први значајан допринос заштити и унапређивању животне средине. Из принципа трајности приноса изведен је савремени принцип одрживог развоја.

Основни циљ управљања шумама у шумским подручјима Републике Србије је трајно одрживо газдовање шумама. Трајно одрживо газдовање шумама захтева: дугорочно планирање, рационално коришћење, рад на нези, заштити и обнављању постојећих шума, оснивање нових шума и др. За спровођење трајно одрживог газдовања шумама неопходни су: високо стручан рад, очување биодиверзитета, одржавање плодности шумског земљишта, повећање продуктивности и очување виталности шума, природи блиско газдовање, социјално одговорно поступање и задовољење потреба садашњих и будућих генерација, као и доношење позитивних политичких одлука.

Планирање газдовања шумама

"Шумским ресурсима и шумским земљиштем потребно је трајно газдовати, тако да се испуне социјалне, економске, еколошке, културне и духовне потребе садашњих и будућих генерација." (Агенда 21)

Плански документи у шумарству су:

  1. Програм развоја шумарства на територији Републике Србије - стратешки документ којим се утврђују правци развоја шума и шумарства са акционим планом за њихово спровођење,
  2. План развоја шумског подручја,
  3. Основа газдовања шумама,
  4. Програм газдовања шумама,
  5. Годишњи план газдовања шумама,
  6. Извођачки пројекат газдовања шумама,
  7. Пројекат коришћења осталих шумских производа и
  8. Пројекат коришћења осталих функција шума.